SyndicationAlone in the Dark 5
Edvard Karnbi (Edward Carnby) po peti put ponavlja svoju ulogu u serijalu Alone in the Dark,
čiji je prvi deo izašao pre više od 15 godina i slobodno se može reći
da je osnovao žanr survival horror igara. Petnaest godina i četiri igre
pozamašan su staž, a kako je na Edvarda sve to uticalo i da li ga je
vreme pregazilo?
Ako ste davne 1992. godine igrali igre, onda vam je Alone in the Dark verovatno poznat kao za svoje vreme revolucionarna igra. Bez obzira što su prve tri koristile isti engine i istu poligonalnu grafiku, pojam survival horror tada još nije postojao i Edvard Karnbi je za kratko vreme postao kultni lik, na koga su se kasnije ugledali glavni likovi igara kao što je Resident Evil. Drugim rečima, svojeručno je pokrenuo potpuno novi žanr u kojem je glavni cilj preživljavanje koristeći sva raspoloživa sredstva, a peti nastavak serijala akcenat stavlja na upravo taj elemenat žanra - preživljavanje.
Kao i kod prethodnih igara, i ovaj put je igrač u ulozi Karnbija. Početak prikazuje kako se on budi na nepoznatom mestu, vezan za stolicu, i prva stvar koju vidi jeste kako dvojica pokušavaju da nateraju trećeg, starijeg čoveka da počne da priča. Čim primete da se Edvard probudio, svu pažnju posvećuju njemu, ali samo na kratko - zgrada u kojoj se nalaze ubrzo počinje da se ruši i pojavljuju se procepi u zidovima koji gutaju ljude i lome sve pred sobom, o mutiranim čudovištima da i ne pričamo. Da sve bude još gore, Edvard se ne seća ničega iz svoje prošlosti: ime, zanimanje, kako je dospeo u tu zgradu, pitanja koja mu se postavljaju - sve mu je apsolutno nepoznato. Bez naoružanja i sećanja ostaje sam samcijat u zgradi prepunoj natprirodnih sila i prvo kreće u spasavanje sopstvenog života, da bi na kraju spasio svet od potpunog uništenja i još jednom bio proglašen za heroja dana. Nema šta, autori pozadinske priče su se svojski potrudili da izmisle nešto što nikome ne bi palo na pamet.
Bilo kako bilo, Karnbi je običan čovek u farmerkama i kožnoj jakni koji se sticajem okolnosti našao u ulozi (privremeno) usamljenog heroja protiv hordi monstruma, što će mu tokom igre i te kako biti hendikep. Jedino "normalno" oružje mu je običan pištolj sa vrlo ograničenom municijom, pa se najvećim delom morate opredeliti za hladna oružja kako biste što više štedeli metke. Usput možete sakupiti i sa sobom poneti raznorazne komade vaše okoline: šipke, lopate, grabulje, macole, komade drvene ograde - sve se to može iskoristiti za mlaćenje neprijatelja, ali ne i za ubijanje. Najčešći protivnici biće vam malopre spomenuti zombiji (doduše, tehnički nisu zombiji, ali se tako ponašaju, pa ćemo ih radi jednostavnosti tako zvati), koji se mogu usmrtiti jedino pomoću vatre. Umlatili ste zombija lopatom i mislite da ste ga se otarasili? Ne baš. Morate ga dovesti u kontakt sa vatrom da biste ga trajno eliminisali. Ovo se odnosi samo na zombije, svi ostali protivnici pokleknuće posle par dobro naciljanih pucnjeva ili oštrih zamaha hladnim oružjem.
Ako ste davne 1992. godine igrali igre, onda vam je Alone in the Dark verovatno poznat kao za svoje vreme revolucionarna igra. Bez obzira što su prve tri koristile isti engine i istu poligonalnu grafiku, pojam survival horror tada još nije postojao i Edvard Karnbi je za kratko vreme postao kultni lik, na koga su se kasnije ugledali glavni likovi igara kao što je Resident Evil. Drugim rečima, svojeručno je pokrenuo potpuno novi žanr u kojem je glavni cilj preživljavanje koristeći sva raspoloživa sredstva, a peti nastavak serijala akcenat stavlja na upravo taj elemenat žanra - preživljavanje.
Kao i kod prethodnih igara, i ovaj put je igrač u ulozi Karnbija. Početak prikazuje kako se on budi na nepoznatom mestu, vezan za stolicu, i prva stvar koju vidi jeste kako dvojica pokušavaju da nateraju trećeg, starijeg čoveka da počne da priča. Čim primete da se Edvard probudio, svu pažnju posvećuju njemu, ali samo na kratko - zgrada u kojoj se nalaze ubrzo počinje da se ruši i pojavljuju se procepi u zidovima koji gutaju ljude i lome sve pred sobom, o mutiranim čudovištima da i ne pričamo. Da sve bude još gore, Edvard se ne seća ničega iz svoje prošlosti: ime, zanimanje, kako je dospeo u tu zgradu, pitanja koja mu se postavljaju - sve mu je apsolutno nepoznato. Bez naoružanja i sećanja ostaje sam samcijat u zgradi prepunoj natprirodnih sila i prvo kreće u spasavanje sopstvenog života, da bi na kraju spasio svet od potpunog uništenja i još jednom bio proglašen za heroja dana. Nema šta, autori pozadinske priče su se svojski potrudili da izmisle nešto što nikome ne bi palo na pamet.
Bilo kako bilo, Karnbi je običan čovek u farmerkama i kožnoj jakni koji se sticajem okolnosti našao u ulozi (privremeno) usamljenog heroja protiv hordi monstruma, što će mu tokom igre i te kako biti hendikep. Jedino "normalno" oružje mu je običan pištolj sa vrlo ograničenom municijom, pa se najvećim delom morate opredeliti za hladna oružja kako biste što više štedeli metke. Usput možete sakupiti i sa sobom poneti raznorazne komade vaše okoline: šipke, lopate, grabulje, macole, komade drvene ograde - sve se to može iskoristiti za mlaćenje neprijatelja, ali ne i za ubijanje. Najčešći protivnici biće vam malopre spomenuti zombiji (doduše, tehnički nisu zombiji, ali se tako ponašaju, pa ćemo ih radi jednostavnosti tako zvati), koji se mogu usmrtiti jedino pomoću vatre. Umlatili ste zombija lopatom i mislite da ste ga se otarasili? Ne baš. Morate ga dovesti u kontakt sa vatrom da biste ga trajno eliminisali. Ovo se odnosi samo na zombije, svi ostali protivnici pokleknuće posle par dobro naciljanih pucnjeva ili oštrih zamaha hladnim oružjem.
Sa jedne strane, deluje kao nešto što bi
dosadilo posle par ponavljanja, a ponekad verovatno i hoće, jer ste u
nekim delovima igre prisiljeni da tamanite zombije jednog za drugim,
dok ćete druge deonice preći maltene bez konflikata.
Automobili
su prisutni, dosta pojednostavljuju prelaženje velikih razdaljina i
često ćete ih koristiti s obzirom da je Central Park ogroman. Nažalost,
dovode nas i do prve mane igre. Fizika automobila je realizovana, blago
rečeno, užasno. Ubrzanje je nerealno,
deformacija vozila je prisutna, ali u jako rudimentarnom obliku,
zakucavanje u najmanji kamenčić može da dovede do nekontrolisanog
sletanja sa puta, ponašanje vozila je najbliže kadi na četiri
točka...kao što sam rekao, užasno. Svi navedeni propusti kvare
ukupan doživljaj i neizbežno dovode do utiska da su autori imali vrlo
dobre ideje, ali su na kraju odlučili da igru zbrzaju da bi se što pre
pojavila u prodaji. Sistem inventara i kombinovanje predmeta, podela na
epizode sa mogućnošću preskakanja pojedinačnih delova, interaktivnost
sa okolinom - sve su to stavke koji su potencijalni kandidati za
prednosti igre, ali zbog nespretnog realizovanja mali broj njih se
iskreno može nazvati dobrim. Doduše, moguće da je krivac upravo
izdavačka kuća Atari, za koju se vrlo dobro zna da je u finansijskim
poteškoćama i da Alone in the Dark može biti poslednji naslov
u kojem će se pojaviti njihov logo. Tvrditi da igru apsolutno vredi ili
nimalo ne vredi igrati je nemoguće - u jednom momentu će vas oduševiti,
a odmah u sledećem ćete hteti da je ugasite od frustracije. Bez obzira
da li ste igrali prethodne delove, ovaj peti i verovatno poslednji
nastavak serijala svakako probajte, ali ne očekujte igru koja će vas
raspametiti i ostaviti prijatan i ispunjavajuć osećaj.
Revolucionarno u pokušaju
Osim inventara, ostatak igre je ostao neizmenjen u odnosu na bilo kog drugog predstavnika survival horror žanra. Pogled je iz trećeg ili prvog lica (opet, kao kod Resident Evil 4) i može se menjati u svakom trenutku, osim u nekim slučajevima (penjanje po konopcu ili neke od akcionih deonica, na primer). Edvard je osetno okretniji kad igrate iz prvog lica, a to, zajedno sa činjenicom da je ciljanje pištoljem uvek iz prvog, daje ubedljivu prednost nad pogledom iz trećeg lica. Doduše, i pogled iza ramena ima svoju prednost; bacanje eksplozivnih flaša ili svetlećih štapova (glowsticks) rešeno je prilično efikasno. Dugme za bacanje prikazuje putanju bačenog predmeta, a u slučaju flaše vreme se usporava posle bacanja da biste mogli da je upucate tačno u onom momentu kad je najbliže cilju.
No Comment for this post yet...