Sa jedne strane, deluje kao nešto što bi dosadilo posle par ponavljanja, a ponekad verovatno i hoće, jer ste u nekim delovima igre prisiljeni da tamanite zombije jednog za drugim, dok ćete druge deonice preći maltene bez konflikata.

Revolucionarno u pokušaju

       Osim inventara, ostatak igre je ostao neizmenjen u odnosu na bilo kog drugog predstavnika survival horror žanra. Pogled je iz trećeg ili prvog lica (opet, kao kod Resident Evil 4) i može se menjati u svakom trenutku, osim u nekim slučajevima (penjanje po konopcu ili neke od akcionih deonica, na primer). Edvard je osetno okretniji kad igrate iz prvog lica, a to, zajedno sa činjenicom da je ciljanje pištoljem uvek iz prvog, daje ubedljivu prednost nad pogledom iz trećeg lica. Doduše, i pogled iza ramena ima svoju prednost; bacanje eksplozivnih flaša ili svetlećih štapova (glowsticks) rešeno je prilično efikasno. Dugme za bacanje prikazuje putanju bačenog predmeta, a u slučaju flaše vreme se usporava posle bacanja da biste mogli da je upucate tačno u onom momentu kad je najbliže cilju.

       Automobili su prisutni, dosta pojednostavljuju prelaženje velikih razdaljina i često ćete ih koristiti s obzirom da je Central Park ogroman. Nažalost, dovode nas i do prve mane igre. Fizika automobila je realizovana, blago rečeno, užasno. Ubrzanje je nerealno, deformacija vozila je prisutna, ali u jako rudimentarnom obliku, zakucavanje u najmanji kamenčić može da dovede do nekontrolisanog sletanja sa puta, ponašanje vozila je najbliže kadi na četiri točka...kao što sam rekao, užasno. Svi navedeni propusti kvare ukupan doživljaj i neizbežno dovode do utiska da su autori imali vrlo dobre ideje, ali su na kraju odlučili da igru zbrzaju da bi se što pre pojavila u prodaji. Sistem inventara i kombinovanje predmeta, podela na epizode sa mogućnošću preskakanja pojedinačnih delova, interaktivnost sa okolinom - sve su to stavke koji su potencijalni kandidati za prednosti igre, ali zbog nespretnog realizovanja mali broj njih se iskreno može nazvati dobrim. Doduše, moguće da je krivac upravo izdavačka kuća Atari, za koju se vrlo dobro zna da je u finansijskim poteškoćama i da Alone in the Dark može biti poslednji naslov u kojem će se pojaviti njihov logo. Tvrditi da igru apsolutno vredi ili nimalo ne vredi igrati je nemoguće - u jednom momentu će vas oduševiti, a odmah u sledećem ćete hteti da je ugasite od frustracije. Bez obzira da li ste igrali prethodne delove, ovaj peti i verovatno poslednji nastavak serijala svakako probajte, ali ne očekujte igru koja će vas raspametiti i ostaviti prijatan i ispunjavajuć osećaj.

       Simultano sa izlaskom novog filma Indiana Jones igrači širom sveta dobili su još jednu LEGO igru. Posle Star Wars univerzuma, sada je red da namestimo šešire i zavitlamo bičevima - LEGO Indiana Jones je stigao.

Filmske igre

Budimo iskreni: koliko je igara pravljenih po filmovima doživelo barem približno isti uspeh kao druge igre? Izuzev retkih primera, moglo bi se reći skoro nijedna. Postoji i dobar razlog za to: pravljene su skoro isključivo zbog finansijskog uspeha. Pogledali ste dobar film u bioskopu, što ne biste probali da ga i odigrate? Takođe, te igre su najčešće pravljene po animiranim filmovima, što dalje ograničava krug potencijalnih fanova. Međutim, šta se dešava ako spojite dve uspešne stvari, kao što su u ovom slučaju LEGO kockice i Indiana Jones? Već smo videli da slično spajanje može biti uspešno. LEGO Star Wars, iako neozbiljna, bez puno savremenih grafičkih efekata i upečatljive pozadinske priče, prošla je relativno uspešno. Na prvi pogled je možda delovala kao nešto što bi igrali tokom dosadnih popodneva dok ne dođe vreme za izlazak, a kasnije je prerasla u redovan hobi. Da li je i ovaj put pred nama igra koju neće igrati samo mlađa braća i sestre?

Kocka do kocke

Umiranje nije kraj

Kao što je to bio slučaj i kod LEGO Star Wars, ni ovde nemate živote i bez obzira koliko puta se vaš health istroši do kraja, nećete morati ceo nivo da igrate ispočetka. Jedino što ćete izgubiti jesu poeni, koji mogu a ne moraju da budu bitni. Naime, radi se o tome da se kasnije mogu koristiti za otključavanje likova, kupovinu delova artefakta koji niste mogli da nađete i tome slično. Prema tome, za one koji hoće samo da pređu igru i ništa više, gubitak poena i neće biti toliko presudan, ali ako nameravate da se što više približite cifri od 100% otključanog sadržaja, svaki poen će značiti isto koliko i životi. O ovome će malo kasnije biti reči, a sada se usredsredimo na samu igru.



       Kao što je već rečeno, u svakom trenutku ćete voditi dva lika, od kojih je jedan uvek Indiana. Njegov bič ima presudnu ulogu u rešavanju zagonetki, jer neke provalije i jame može samo on da preskoči, ali je isto tako korisno oružje. Pored toga što može da onesposobi neprijatelje i dođe do inače nedostižnih mesta, bič može i da dohvati udaljene predmete. Dakle, najveći deo vremena ćete provesti kontrolišući Indianu, a na druge likove ćete se prebacivati samo po potrebi. Čim prebacite kontrolu, često se desi da se partner, koga ste mukotrpno doveli do poluge, jednostavno okrene i vrati pored vas dok vi trčite ka platformi i, naravno, ne stižete na vreme. Drugim rečima, ako imate bilo kakvu mogućnost da LEGO Indiana Jones igrate sa drugom/bratom/sestrom, iskustvo će biti osetno bolje.

Uobičajene mane

Uzimajući u obzir da igra postoji za skoro sve moguće konzole, nazire se pitanje kako su kontrole prilagođene nama koji koristimo tastaturu i miš? Odgovor na to je jednostavan: nikako. Ako ne posedujete gamepad, nisam siguran da li bih mogao da vam preporučim igranje jer ćete se pošteno namučiti sa kontrolama. Dok je sa tehničke strane igra na sasvim prihvatljivom nivou, igranje bez gamepad-a je skoro nemoguće i očigledno je da autori ovome nisu pridali previše pažnje.Povremeno ćete imati problema da tačno procenite koliko treba da skočite ili ćete jednostavno morati da skočite na platformu van kadra, što će dovesti do neizbežnog padanja i ponovnog pokušavanja, ali i frustracije. Sličan problem je bio prisutan i kod LEGO Star Wars i izgleda da autori nisu puno toga naučili na prethodnim greškama. Sa pozitivne strane, igra poseduje relativno veliku replay vrednost, jer za sakupljene poene kasnije možete kupovati razne bonuse.
Dok je za puko prelaženje dovoljno jedno ili eventualno dva popodneva, za one koji žele da otkriju baš sve moguće bonuse biće potrebno mnogo više od toga. Iako ima svoje propuste, ni za jedan od njih se ne može reći da kvari ukupan utisak o igri u tolikoj meri da bi ona prestala da bude zabavna.

       Posle jako uspešnih serijala KotOR, Baldur's Gate i Neverwinter Nights, Bioware je, uz pomoć Demiurge Studios, spremio novu RPG poslasticu. Iako je već neko vreme dostupna za Xbox 360, PC verzija naslova Mass Effect predstavlja igru koju ne sme propustiti nijedan fan navedenih serijala, a pogotovo oni kojima je KotOR ostao u lepom sećanju.

        22. vek je već uveliko u toku. Ljudska rasa je davno otkrila tajne putovanja u najdalje ćoškove svemira i došlo je do kontakta sa velikim brojem vanzemaljskih rasa. Da bi se održalo jedinstvo u univerzumu, oformljen je Savet (Council), kojim predsedavaju predstavnici dominantnih rasa, zaduženi za donošenje najbitnijih odluka. Igrači preuzimaju ulogu nad mladim komandirom svemirskog broda Normandija (Normandy), kojem je trenutni zadatak istraživanje male planete Haron (Charon). Otkrića na toj planeti ubrzo će doneti velike izmene u Šepardov život i, prateći trendove klišea, u njegove ruke stavlja se sudbina univerzuma. Budući da je duhovni nastavak KotOR-a, Mass Effect je RPG sa solidnom količinom akcije. Pogled je i ovde iz trećeg lica, a sa sobom ćete u svakom momentu voditi tročlanu ekipu, čiji sastav možete menjati između misija ili tako što ćete se vratiti na Normandiju. Na početku igre, kao što to već biva, možete da pravite svog lika ili da izaberete da igrate sa default podešavanjima. Šepard može biti muško ili žensko i biranje pola biće ujedno i prva bitna odluka u igri, o čemu će biti reči malo kasnije. Klasa koje možete izabrati ima ukupno šest (adept, engineer, infiltrator, sentinel, soldier i vanguard), a od izbora zavisi koje talente imate i u kojoj meri ćete moći da ih razvijate tokom igranja. Neki od njih preferiraju oružje i heavy armor, dok se drugi oslanjaju na tech ili biotic talente. Tech i biotic talenti se najbolje mogu opisati kao force u KotOR-u, i oni uključuju sposobnosti kao što su hakovanje, lečenje, pravljenje zaštitne barijere, bacanje neprijatelja i slično. Svaki član vaše posade takođe ima svoje preferencije, pa tako možete da napravite ekipu koju teško ko može da ubije, ali su zato slabi na polju hakovanja, što znači da nećete moći da dešifrujete kompleksnije brave i eventualno nađete jaču i bolju opremu.

       Pisati o igri kao što je Mass Effect se može praktično bez granica. Pozadinska priča, dijalozi, glasovna gluma, atmosfera - sve to uklopljeno je u jedan zaokružen paket, dosledan ekipi kao što je Bioware. Filmski šmek koji poseduje predstavlja šlag na torti (štaviše, među opcijama se nalazi i jedan checkbox pored kojeg stoji natpis film grain, za one koji žele kompletan ugođaj) i prosto vas tera da kažete "samo još ovaj quest, samo još ove neprijatelje". Jedina veća zamerka jeste dužina - za prelaženje glavnih quest-ova trebaće vam desetak sati i možda otprilike još toliko ako uradite sve sporedne i pričate sa svakim. Činjenica da ćete posle prvog prelaska najverovatnije odmah kliknuti na new game donekle ublažava ovo, ali uzveši u obzir da je u slučaju KotOR-a trebalo uložiti mnogo više vremena da bi se stiglo do odjavne špice, ipak moramo da zaključimo da je igra prekratka. To, međutim, nimalo ne umanjuje savršenost igre, koja će vrlo verovatno ubrzo steći status uzora drugim razvojnim timovima, kao što je to bio slučaj sa njenim prethodnicima.